Zašto deca sve kasnije progovaraju i šta sve dete treba da razvije pre govora

Istraživanja pokazuju da danas deca sve kasnije progovaraju, a kada progovore razvoj govora teče sporije nego kod prethodnih generacija. To znači da i kad progovore, deca imaju manji broj reči u svom rečniku, teže usvajaju gramatička pravila jezika, rečenica je često kratka i štura. Da li ste primetili nešto od navedenog kod svog deteta? Zašto se to dešava i kako možemo da pomognemo deci? Hajde da krenemo ispočetka.

Kada treba da se javi govor kod dece?     

Smatramo da se govor javlja oko prve godine, kada većina dece kaže prvu reč. Prava reč jeste ona koju vaše dete svesno upotrebi da bi njome označilo neki predmet ili osobu. To znači da ako dete govori „mama“ kada vidi mamu, ali ne i kada mu date loptu, da je to prava reč sa značenjem. Ukoliko dete govori „mama“ kada vidi mamu, tatu, sestru, omiljenu igracku, hranu i slično, to nije reč sa usvojenim značenjem. Deca uglavnom prvo usvajaju imenice, kasnije i glagole, da bi oko druge godine krenuli da ih spajaju u frazu od dve reči. Da bi došlo do govora, dete mora da ima razvijene određene sposobnosti.

Koje veštine dete treba da razvije pre govora? 

Da bi se govor razvio, neophodno je da dete pre toga savlada prelingvističke veštine. To su veštine koje prethode govoru i pomažu detetu da razvije govor. Prelingvističke veštine podrazumevaju:

1. Da dete reaguje na događaje i okruženje – da bi došlo do govora dete mora da primećuje svoju sredinu i dešavanja u njoj, te da postoji reakcija na ono što percipira
2. Da dete reaguje na ljude – bitno je da dete primećuje ljude u svom okruženju i da se rado uključuje u interakcije sa njima
3. Postojanje reciprociteta – očekujemo da dete može i ume da se smenjuje sa osobom sa kojim se igra ili komunicira (dobacivanje loptom, slaganje kocki naizmenično..)
4. Raspon pažnje – dete treba da je u stanju da zadrži fokus dovoljno dugo da bi moglo da održi interakciju sa osobom (ukoliko dete nema pažnju da izvrši jednostavan nalog kao što je „donesi loptu“ ili da se par minuta igra sa igračkom, teško će moći da razgovara sa drugom osobom)
5. Postojanje združene pažnje nam je takođe bitno. Združena pažnja kod male dece se zapaža kada dete, na primer, pogleda loptu, pa pogleda odraslu osobu, pa opet loptu. Dete zapravo na taj način pokušava da nam skrene pažnju na ono što mu je interesantno i da nas uključi u aktivnost.
6. Igra se adekvatno sa različitim igračkama – treba da zna namenu i šta može da radi sa autom, loptom, lutkom.. Posle prve godine očekujemo pojavu simboličke igre, na primer da hrani bebu kašikom ili sipa gorivo u auto.
7. Razumevanje reči i jednostavnih naloga – da bi moglo da koristi neku reč u govoru, prvo mora da je razume. Razumevanje uvek prethodi verbalnoj upotrebi reči. Dakle, dete treba da razume reči kojima je svakodnevno izloženo, na primer imena članova porodice, hranu, omiljene igračke, pojedine delove tela kao što je glava, oko. Razumevanje možete proveriti tako što ćete mu zadati jednostavne naloge „donesi auto“, „pipni glavu“..
8. Dete pre govora treba da ume da se svojevoljno oglašava i da ima razvijenu verbalnu i oralnu imitaciju. Da se oglašava glasno kada je srećno ili vidi omiljenu igračku. Imitacija podrazumeva da vi pošaljete poljubac detetu, a ono to za vama ponovi.
9. Upotreba ranih gestova – jako značajna kao početni oblik komunikacije kod dece. Kada negde idete da li vam dete maše? Ili ukoliko nešto želi da li pokazuje kažiprstom na to, ili možda rukom pokazuje da mu date. Sve su to različiti oblici ranih gestova.
10. Iniciranje interakcije – podrazumeva da dete želi i ume da započne interakciju sa drugima. Na primer, da priđe i donese vam neku igračku kao poziv za igru.

Šta se dešava kada su prelingvističke veštine razvijene?

Kada su sve navedete veštine prisutne, a dete nema neke druge probleme ili teškoće u razvoju, očekujemo da će se govor javiti na vreme. Međutim, danas je čest slučaj da govor kasni. Tada ćemo prvo proveriti da li dete ima razvijene sve prelingvističke veštine. Sedite i pokušajte da proverite sa svojim detetom da li može da izvede sve što smo vam gore napisali. Ukoliko ste primetili da mu je nešto teško ili ne ume, ne odlažite, već se obratite stručnjaku na vreme.

Koji su mogući uzroci kašnjenja u razvoju govora?

Faktori su brojni i na neke od njih možete vi da utičete i zaštitite vaše dete od rizika. To su:

1. Izloženost ekranu – tu podrazumevamo sve vrste ekrana (telefone, tv, tablete..). Nije preporučljivo da se daju ekrani deci mlađoj od dve godine nikako, a posle druge umereno i uz naše uključivanje u ono što gledaju. Preterana izloženost će dovesti do kašnjenja u razvoju govora i problema u razumevanju. Ovo je prva stvar koju treba da menjate ukoliko primetite da vaše dete kasni u razvoju govora.
2. Kvalitet vremena provedenog sa detetom – Savremen brz tempo života nas uči da budemo produktivni i radimo više stvari istovremeno. Deca zahtevaju naše vreme i trud. Dakle, kada se igrate sa detetom, pokušajte da sklonite telefon, da ga gledate i uživite se u igru, pričajte mu i objašnjavajte šta radite.
3. Promene u načinu igre –grupne igre koje smo mi igrali kao deca sve više se menjaju za igre koje deca igraju sama. Obično su to igre i aktivnosti koje podrazumevaju upotrebu ekrana. U takvim igrama nema interakcije, razgovora, razvoja komunikacije i govora.
4. Prevelik fokus na akademskim veštinama – nekada je na deci jak pritisak da stiču akademske veštine od najranijeg uzrasta, u smislu da uče brojeve, oblike, boje, slova i slično. To može da ostavlja deci malo vremena za nestrukturisanu igru, koja je ključna za razvoj govora i socijalnih veština.
5. Kasno otkrivanje razvojnih poremećaja – sistemi u našoj državi ne funkcioniču savršeno i nekada deca plaćaju cenu toga. Pedijatri, vaspitači, komšije i rođaci mogu da vas ubeđuju da je sa detetom sve u redu i da sačekate do treće, četvrte godine, do tad će progovoriti. Ne slušajte ih! Ukoliko posumnjate da dete kasni u bilo kom aspektu razvoja, pravac kod defektologa/logopeda na procenu.

Postoji još dosta drugih faktora, kao što su vaspitni stil, genetska predispozicija, promene u porodičnoj dinamici, izloženost mnogojezičnoj sredini i drugi. Možda ste neke od ovih faktora prepoznali da su prisutni kod vas. Šta da radite u tom slučaju? Pokušajte da ih svedete na minimum, a ukoliko vaše dete kasni obratite se stručnjaku.

Kada treba da se obratim stručnom licu?

Čim posumnjate da vaše dete kasni u razvoju govora. Čak i ako vam cela vaša sredina govori da čekate. Bolje je da odete i da vam stručnjak kaže da je sve u redu nego da se kasnije javite, kada je detetu teže da nauči sve ono što je propustilo. Što više vremena prođe dete će se više frustrirati, jaz između njega i vršnjaka će biti veći i trebaće duže vremena i više vežbanja da taj jaz premosti.

Šta vi možete da uradite kod kuće kako biste podstakli razvog govora kod svog mališana?

Sedite na pod i igrajte se sa njim. Posvetite mu dovoljno pažnje svaki dan. Pričajte mu i čitajte zajedno knjige. Uključite ga u vaše svakodnevne aktivnosti i kućne poslove. Dopustite mu da bude samostalno, ne prezaštićujte ga. U govoru se koristite jednostavnim, kratkim rečenicama.