Priprema za polazak u školu – šta sve treba da znate

Polazak u školu predstavlja veliku promenu kako za dete, tako i za celu porodicu. Kod deteta se može javiti uzbuđenje, anksioznost i druge emocije u zavisnosti koliko je dete spremno na tu promenu. Važno je da je dete dostiglo očekivan nivo zrelosti, odnosno da je fizički, intelektualno, govorno, socijalno i emotivno razvijeno.

Šta sve obuhvataju navedene oblasti i kako možete znati da li ih je vaše dete dostiglo?

Fizički razvoj podrazumeva da je dete fizički zdravo i motorički spretno. U okviru motorike za školu nam je značajna fina motorika, odnosno grafomotorika. Grafomotorika se odnosi na sposobnost spretnog držanja olovke i pisanje. Vodimo računa koja ruka je dominantna, da li dete piše levom ili desnom rukom. Ne sme da menja ruke prilikom pisanja. Posmatramo da li drži pravilno olovku, kakav je pritisak olovke na papiru. Da li dete ume da se orijentiše na papiru, da li okreće list kada boji ili piše. Zatim da li je usvojilo pravilan smer pisanja sa leva na desno, od gore ka dole. Ovo je važno jer je kod neke dece prisutno pisanje slova i brojeva kao u ogledalu. Važno nam je i kakav je crtež čoveka, da li ima dovoljno detalja (vrat, prsti..). Dete ne mora da zna da čita i piše pre poslaska u školu, ali većina dece nauči slova i očekujemo da umeju da napišu svoje ime.

Šta možete raditi da stimulišete razvoj grafomotorike kod vašeg deteta?

Većina predškolaca u vrtićima intenzivno vežba grafomotoriku tako da budu spremni kad krenu u školu. Međutim, ukoliko primetite da je neka od navedenih stavki izazovna vašem mališanu možete zajedno da vežbate i predupredite probleme pisanja u školi. Za uspešnu grafomotoriku dete mora da ima dobro razvijenu finu motoriku, odnosno da spretno koristi prste u raznim aktivnostima. Dakle, vežbajte zakopčavanje sitnih dugmića, uvlačenje i vezivanje pertli, slaganje lego kocki, seckanje, pravljenje, savijanje papira, nizanje perli.. Kada dete navežba ovakve aktivnosti možete preći na vežbe pisanja na papiru.

Šta sve obuhvata intelektualna zrelost za školu i kako mogu da pomognem svom detetu?

Intelektualna zrelost je značajna, jer većina zadataka koje škola postavlja pred dete je intelektualne prirode i što je dete intelektualno zrelije to će mu zadaci biti manje izazovni, samim tim dete će lakše da se nosi sa promenom i manja je šansa da će se razviti negativne emocije vezane za školu. Kad kažemo intelektualna zrelost deteta mislimo na određeni nivo razvijenosti pažnje, pamćenja, govora, mišljenja i logičkog povezivanja.

Od deteta predškolskog uzrasta se očekuje da zna dane u nedelji, mesece u godini, godišnja doba i njihove karakteristike. Treba da ume da se orijentiše u vremenu koristeći pojmove dan-noć, jutro, podne, veče, sada, pre, posle.. Takođe treba da ima dobru orijentaciju u prostoru i da razume reči gore-dole, iza, napred, levo-desno, pored, između, ispod i druge.

Treba da ima usvojen pojam broja – ume da prepozna simbol broja, da poveže količinu sa određenim brojem, da ume da uporedi dva skupa predmeta i kaže u kojem ima više/manje predmeta, da ume da broji do 20 unapred i unazad.

Dete na ovom uzrastu ume da sastavi celinu od delova (slaganja slagalica).

Odgovaranje na društvenja pitanja – sa kim živiš, kako se zove grad u kojem živiš, kako ti se zove vrtić, kada ti je rođendan, čime ti se bavi mama/tata.. treba da ne predstavljaju problem za predškolca.

Aktivna pažnja na nekoj aktivnosti traje 15-20 minuta na ovom uzrastu. To znači da dete toliko vremena može voljno da usmeri pažnju na neki sadržaj bez obzira da li mu je zanimljiv ili ne. Što je pažnja bolja to će dete lakše da usvaja i pamti novo gradivo.

Kako da podstičem razvoj ovih veština kod svog deteta?

Orijentacija u prostoru se najbolje uči tako što dete dovede svoje telo u određeni položaj. Igrajte se tako što  ćete naizmenično zadavati naloge jedno drugom gde da se sakrijete/šta da uradite („popni se na stolicu“, „sedi ispod stola“, „stani između drva i auta“..).

Pomoć u usvajanju pojma broja i pripreme za matematiku u školi možete pružiti učenjem deteta da uočava količinu ( mnogo-malo, više-manje, gde ima više..), da uočava veličinu, dužinu, visinu, širinu (veliko, malo, veće, manje, kraće, šire, duže..). Možete u svakodnevnom razgovoru da provlačite brojeve, na primer „Donesi mi dve jabuke.“, „ Izvoli četiri čokoladice pa podeli sa sestrom da imate jednako“, „ Izbroj koje je po redu naše auto na parkingu“. U ovu svrhu možete koristiti i društvene igre kao što su „Ne ljuti se, čoveče“, domine i druge.

Da li je detetov govorno-jezički razvoj na očekivanom nivou?

Predškolci treba da pravilno izgovaraju sve glasove maternjeg jezika, imaju razvijenu sposobnost prepričavanja priča, rečnik koji obuhvata preko 2000 reči sa dosta apstraktnih reči kao što su nada, život i druge. Očekujemo da dete ume da koristi sinonime, kao i da poznaje reči suprotnog značenja. Za uspešno savladavanje veština čitanja i pisanja od ključne važnosti je da dete ima dobro razvijenu fonološku svesnost. Fonološka svesnost se odnosi na sposobnost manipulacije glasovima maternjeg jezika. Ogleda se u sposobnosti deteta da prepozna i stvara rime, da razdvaja reči na slogove i glasove (kuća = k-u-ć-a), da spaja glasove kako bi dobilo reč (t-e-t-a = teta), da može da izbaci/zameni prvi ili zadnji glas u rečima kako bi dobilo novu reč ( NOS-KOS-BOS).

Zašto nam je fonološka svesnost toliko važna?

Svest o strukturi reči i sposobnost manipulacije glasovima je neophodna veština za uspešno savladavanje čitanja i pisanja. Deca koja nemaju razvijenu fonološku svesnost ispoljavaju teškoće prilikom učenja čitanja i pisanja, razvijaju nepravilne obrasce čitanja i pisanja (vizuelno pamćenje reči, teškoće prilikom samostalnog pisanja, nerazumevanje pročitanog). Sve to posledično dovodi do frustracije kod dece, utiče na njihovo samopouzdanje i akademski uspeh.

Kako pomoći detetu da vežba fonološku svesnost?

Možete da igrate sa vašim mališanom igru „Na slovo, na slovo“ (nabrajanje reči koje počinju, imaju u sredini ili se završavaju na određeni glas). Zatim možete da izbrojite koliko glasova ima u nekoj reči, rastavljate reči na glasove ili tražite od deteta da prepozna koja je reč u pitanju kada je vi rastavite na glasove.

Šta podrazumeva socio-emocionalni razvoj i zašto nam je važan kod predškolaca?

Podsticanje socio-emocionalnog razvoja je podjednako važno kao i podsticanje motoričkog i kognitivnog razvoja. Socio-emocionalnim razvojem dete uči da kontroliše svoje ponašanje i emocije, prilagodi se okruženju sa drugom decom, stiče poverenje i gradi način komunikacije sa decom i odraslim osobama. Socijalno razvijeno dete razvija osećaj samokontrole, pažnje i koncentracije i poštuje pravila koja određuju razne igre. Dakle, dete na taj način uči da funkcioniše u društvu tako što uči da prepozna razlike među decom, razvija toleranciju i poštovanje prema drugima, uči se kako da sarađuje, pruža pomoć, da uvaži tuđe mišljenje i da sasluša drugog.

Sve navedene veštine dete uči primarno iz porodice, posmatranjem roditelja i drugih bliskih osoba. Budite primer svome detetu, jer oni upijaju naše ponašanje više nego reči.

Kada je vreme da se obratimo stručnom licu koje će da pomogne detetu da stekne neophodne veštine?

Ukoliko primetite da je vašem detetu izazov više oblasti ili da ima više rupa u znanju najbolje je da se obratite stručnom licu. Detetu je potreban logoped ako teško sledi uputstva, ne ume da odgovori na pitanja ili da se izrazi, ne poznaje slova i brojeve, nepravilno drži olovku ili ima teškoće u finoj motorici, nema razvijenu fonološku svesnost. Defektologu se obratite ako dete ne zna koliko ima godina, koje je doba dana kada se ustaje, a koje kad se ide u krevet, koji obrok jedemo ujutru, šta radi kada je gladno ili kada pada kiša, šta se nalazi iznad njega. Važno je da napomenemo da nije problem ukoliko dete ne zna jednu stavku, na primer ne zna predlog iznad. Problem nastaje kada dete ima više rupa u znanju ili kada ima teškoće u jednoj oblasti koja se velika i prenosi se na druge aspekte tokom školovanja, kao što su grafomotorika ili fonološka svesnost. Zato je važno da na vreme uočite ove teškoće kod deteta i obratite se stručnom licu.