Nepravilan izgovor glasova – dislalija
Dislalije su poremećaji artikulacije glasova maternjeg jezika. To je nemogućnost pravilnog izgovora nekog glasa.
Koji su uzroci nepravilnog izgovora glasova?
Uzroci mogu biti različiti, od pogrešnog govornog modela ako neko u porodici ne izgovara pravilno neki glas ili tepa detetu, preko anatomskih i fizioloških promena govornog aparata (kratak podjezični frenulim, nepravilan zagriz), do auditivnih kada dete iz nekog razloga ne čuje dobro.
Kako zvuči kada dete ima dislaliju?
Dete sa dislalijom može da zvuči različito, u zavisnosti od toga koliko glasova nema i sa čim ih zamenjuje. Što više glasova nema to će govor zvučati nerazumljivije.
Glasove koje dete nema može da izgovara prema tri obrasca:
- Može da uopšte nema neki glas (npr. umesto riba kaže iba)
- Može da glas koji nema menja sa nekim drugim koji ima u svom repertoaru (npr. umesto riba kaže liba)
- Može da izgovara dati glas, ali on slušaocima zvuči malo drugačije, npr. može da kaže umesto našeg R, nemačko grleno R, ili da kaže naše R ali bez jačine, odnosno bez vibracije koju mi pravimo kada izgovaramo glas R.
Kako da znam da li moje dete treba da izgovara neki glas pravilno?
Do 5,5 godina bi dete trebalo da izgovara sve glasove maternjeg jezika. Ukoliko na tom uzrastu nema neki od glasova velika je verovatnoća da ga neće sam naučiti i tada treba da se obratite logopedu. Međutim, različiti glasovi se usvajaju u različitim uzrastima. Na primer, u redu je ako vaš trogodišnjak nema glas Č, ali ako nema T kažemo da postoji kašnjenje u usvajanju glasova.
Redosled usvajanja glasova
1-2 godine | A, E, O, P, B |
2-3 godine | I, U, F, V, T, D, N, NJ, M, K, G, H, J |
3,5-4,5 godina | S, Z, C, Š, Ž, L, LJ |
4,5-5,5 godina | Č, Ć, DŽ, Đ, R |
Zašto je važno da dete na vreme ispravi pogrešno naučene glasove?
Kao za sve, tako i za govor važi pravilo da što se duže koristi neki obrazac, to ga je teže prekinuti. Mnogo je lakše naučiti dete neki glas odmah kad primetimo da nije uspelo samo a vreme mu je, nego da ispravljamo dete koje je nekoliko godina govorilo pogrešno. Prosto u mozgu je tada formiran neuronski put kojim dete ide automatski i potrebno je više truda da bi se to prekinulo.
Samopouzdanje deteta i njegove interakcije sa okolinom će biti uslovnjene koliko ga okolina razume i kako reaguje na njegov govor. Malo dete koje tepa često bude simpatično sredini. Na to isto dete sredina neće tako reagovati kada bude imalo 5 godina i još uvek tepalo. Dete će to prepoznati i povlačiti se u sebe, ljutiti ili odbijati da govori.
Polazak u školu ovoj deci ume da bude veliki stres zbog teškoća u usvajanju veština čitanja i pisanja, kao i neretkog zadirkivanja drugara.