16 gestova do 16 meseci – zašto su gestovi kod dece važni i šta nam pokazuju

Razvoj komunikacije počinje mnogo pre pojave detetove prve reči. Dete posmatra svoju sredinu, ljude u njoj, pokušava da ih imitira i uspostavi interakciju sa njima. Tu na scenu stupaju gestovi. Prvi gestovi mogu da budu prisutni već oko osmog, devetog meseca i oni omogućavaju detetu da nam nešto saopšti.

Šta su gestovi?
Gestovi predstavljaju oblik neverbalne komunikacije gde dete koristi pokrete tela kako bi nam prenelo neku poruku. Kao na primer kada kažiprstom pokazuje na predmet koji želi ili kada podigne ruke da bi nam reklo da ga uzmemo u naručje. Dete može da koristi konkretne i simboličke gestove. Na mlađem uzrastu koristiće konkretne gestove, kao što je davanje predmeta mami. Kako dete sazreva i kognitivno napreduje krenuće da se sve više služi simboličkim gestovima, na primer da podigne palac kako bi pokazalo da je nešto dobro ili da trlja rukom stomak kada pojede nešto što mu se jako dopada.

Zašto su gestovi važni?
Pre nego što bude u stanju da priča dete preko gestova komunicira sa nama. Ono na taj način uči kako da izrazi svoje želje, zbližava se sa roditeljima jer uviđa da će mu roditelji ispuniti želje i potrebe. Kognitivni razvoj deteta napreduje kroz primenu gestova, jer se uči socijalnim interakcijama i imitaciji. Kada savladaju neki gest, kao što je slanje poljupca, primećuju oduševljenje okoline što ih motiviše da još više komuniciraju sa sredinom. Na ovaj način se pospešuje i razvoj govora, posebno kad se gestovi kombinuju sa govorom.
Gestovi mogu da budu dobra predikcija kasnijeg govorno-jezičkog razvoja. Istraživanja su pokazala da razvijenost gestova kod dece na uzrastu od 9 do 16 meseci starosti pokazuje kakav će biti razvoj govora u naredne dve godine. Drugim rečima, ukoliko dete sporije usvaja gestove, verovatnije je da će se i govor sporije razvijati.

Koje gestove treba da koristi moje dete?
U periodu od 9. do 16. meseca dete treba da koristi dva nova gesta svakog meseca. Ovo vam možda zvuči mnogo, ali deca gestove uče spontano kroz interakciju sa roditeljima i drugim bliskim osobama. Samo zastanite i razmislite koliko mi odrasli koristimo gestova kada komuniciramo jedni sa drugima. U poređenju sa tim, dva gesta mesečno ispada jako malo.
Navešćemo vam koji su to najčešći gestovi kod dece u svakom uzrastu.

9 meseci
Na ovom uzrastu se javljaju prvi gestovi. Oni se razvijaju iz dečje akcije i reakcije roditelja na detetovu akciju. Pa tako deca prvo nauče da uzimaju predmet. Kasnije, kada nauče da kontrolišu pokrete ruku i da ispuste predmet, posmatrajući roditeljeve ispružene ruke nauče da daju. Takođe nauče da pomeraju glavu kada žele da kažu „ne“ , najčešće okrećući se od hrane koju ne žele.

10 meseci
Deca uče da dosegnu predmete kroz igru i istraživanje okoline. Takođe, podižu ruke kako bi nam stavili do znanja da žele da ih uzmemo.

11 meseci
Deca postaju sve motivisanija da podele sa nama svoja interesovanja. Tako se javlja novi gest, podizanje zanimljive igračke kako bi nam je pokazao. U ovom uzrastu često je prisutno i mahanje.

12 meseci
Dete pokazuje predmete celom šakom i sa raširenim prstima. Može i da tapše igračku kako bi skrenulo Vašu pažnju na nju.

13 meseci
Na ovom uzrastu često je prisutno tapšanje kada želi da pokaže kako je nešto uradilo dobro. Dete obično zna i da pošalje poljubac kada se pozdravlja sa bliskim osobama.

14 meseci
U ovom periodu se očekuje da dete ima pokazni gest, odnosno da pokazuje kažiprstom na predmete i osobe. Ovaj gest je izuzetno značajan pokazatelj združene pažnje. To znači da dete zajedno sa drugom osobom usmerava pažnju na nešto. Na primer, dete vam pokaže loptu, pa pogleda loptu, pa vas, pa opet loptu. To je združena pažnja koja je neophodna za razvoj govora i socijalnih interakcija. Drugi gest je ućutkivanje, kada stave kažiprst na usta i kažu „ššš“.

15 meseci
Dete može da klima glavom kao potvrdu da nešto želi, podigne palac za znak da je nešto dobro ili da maše rukom ispred lica kako bi Vam reklo da nešto neprijatno miriše.

16 meseci
Što je dete starije sve su zastupljeniji simbolički gestovi. Pa tako, može da baci 5, slegne ramenima kad nešto ne zna ili čak da pokaže univerzalni znak mira (kažiprst i srednji prst podignuti, ostali prsti skupljeni).

Da li moje dete mora da ima sve ove gestove?
Ne, ne mora. Svako dete je individua za sebe, kao i sve ostalo vezano za razvoj i pojava gestova može da varira. Neko dete će brže, a neko sporije da ih usvaja. Postoje brojni drugi gestovi koje nismo naveli koje vaše dete može da ima, a da nema one koje smo opisali. Neki od njih su sklopljene ruke kada molimo za nešto, ispružen dlan pored čela kada salutiramo, trljanje stomaka da bismo pokazali kako je nešto ukusno, namigivanje i mnogi drugi. Ono što je važno jeste da pratite razvoj vašeg deteta, stimulišete ga i ukoliko primetite da se javlja kašnjenje reagujete na vreme. Pratite da li vaše dete razvija nove gestove i da li su oni konkretni, kao što je dosezanje predmeta, ili vremenom postaju simbolički. Primer simboličkog gesta je slanje poljupca. Bitno nam je da se broj gestova povećava i da vremenom postaju manje konkretni, a više simbolički.

Šta da radim ukoliko moje dete nema razvijene gestove?
Ukoliko dete ima godinu dana i nema gestove savet je da se obratite stručnjaku koji će da proceni zašto Vaše dete još nije krenulo da koristi gestove. Razlozi za to mogu biti brojni. Nekada je detetu potrebno samo malo stimulacije, a nekada odsustvo gestova može da ukaže da ozbiljniji problem. Gestovi predstavljaju početak komunikacije i kao što smo rekli mogu da ukažu na buduća kašnjenja u razvoju govora. Ukoliko postoji potreba da se dete stimuliše bolje je krenuti što ranije. Na taj način ćete brže napredovati i lakše postići željene ciljeve. Sa druge strane, ne mora značiti da će postojati potreba za stručnim radom. Možda vam samo treba par smernica kako da podstaknete razvoj gestova kod vašeg deteta.

Da li podsticanje gestova može da dovede do kasnijeg progovaranja?
Ne, naprotiv. Deca koja koriste veći broj gestova u komunikaciji pre progovore i brže bogate svoj rečnik. Najbolje je da kombinujete gest sa govorom, kao što i inače radimo u svakodnevnoj komunikaciji.

Kome da se obratim ukoliko primetim da moje dete nema gestove?
Najboje je da se obratite logopedu/defektologu u vašem mestu stanovanja. Stručno lice će odraditi detaljnu procenu i dati Vam smernice ukoliko za tim postoji potreba.